Мајка све то најбоље зна

Изнервирано чкиљим у телефон и не могу да верујем да је тек 6.15h. Очигледно, нема вајде од спавања. Неки досадни немир ме већ пола сата преврће по кревету. Све сам променила, и душек, и јастук, и ћеби и ништа не вреди. Сан се једноставно посвађао са мном. Потмула главобоља од укоченог врата почиње све јаче да ме кљуцка у слепоочнице. Седим напето на ивици кревета, ослушкујем кораке по стану и као антилопа скачем на звук залупљених врата. Морам да прекинем овај зачарани круг тензије и мало раздрмам себе.

Пристављам кафу и дисциплиновано узимам топлу воду са лимуном, кокосово уље са куркумом, мед са ђумбиром. Међутим, лимун, вода, уље, мед, ђумбир убачени брзином светлости у нервозни стомак, у трену ми буде јаку мучнину. Ух, шта ћу сад? Окрећем се по кухињи и панично палим цигарету не би ли спрала овај рески укус здравља у устума.

Мајке ми, нисам ја баш толики мекушац како изгледа, али у последње време све ме меље. Нема паузе, одмора, из короне сам моментално улетела у две матуре и два пријемна испита. 

Киша. Гледам у мокре кровове и успаване улице, и по хиљадити пут постављам себи питање: јесам ли ја постала тотални контрол фрик? Само небо зна колико мрзим и тај израз и такве особе и колико дуго се борим против сваке и најмање назнаке, али ових дана чини ми се да полако губим битку. Зашто сам се пробудила јутрос овако рано иако ми је син рекао да не морам да га опомињем? Да ли стварно не могу да пустим да брига о пријемном испиту буде само његова? Наравно, надчовечанском снагом сам се натерала да не устанем и понудим га доручком, испеглам му мајицу, подсетим га да понесе оловку. Са једне стране годинама чезнем да он те своје обавезе преузме, а опет, имам неиздрж да све то не преконтролишем. Јер, шта ја да радим са свим тим временом које ми преостане? Ок, окречила сам стан, испремештала намештај, реорганизовала библиотеку и шта сад? О чему да мислим, са ким да причам, шта да радим кад они оду својим путем?

Све се много нагло дешава. Данас им требам, а већ сутра не. И мада већ неко време чезнем за празним ходом и само својим временом, данима не могу ништа смислено да радим. Немам концетрацију да читам, пишем, мислим, већ само упорно блејим у неку тачку и негујем празнину. Тишина, за којом тако дуго жудим, пара ми уши. Да ли је могуће да је улога мајке, и поред свих мојих интересовања и послова, ипак најјача?

Како мрзим оне смирене, свепаметне жене које на ТВ-у са таквом лакоћом изговарају реченице: пустите дете у живот и не мешајте се. А, како мајке ти? Он сада мора да се сам бори са неправдом, издајом, ауторитетима, страхом, тугом и разочарењима, а ја треба немо да стојим са стране и пуштам да пада и устаје сам. Он сада мора да прати своје жеље, потпуно супротне од мојих, и ја то треба да испоштујем. Како брате, а да останем нормална?

Да ли је ово тај пресудан тренутак кад прелазим из скретничара у подршку из сенке? Да ли ја стварно више не знам шта је за њега најбоље? И кад пре?

Бринем за њега, бринем за себе. Шта ја да радим, ако не лебдим над њим и исправљам га на прави пут? Имам ли ја још неку функцију у животу? И која од њих је толико јака да може да парира свемогућој мајци? Први пут потпуно разумем оне силне свекрве и таште које, иако им деца већ двадесет година живе на другом континенту, ипак најбоље знају шта је за њих добро. Колико је то лакши избор. Ти си незаменљива и најпаметнија мајка и у дементној осамдесетој. Постојиш, вредиш, имаш функцију и не мораш ништа да реорганизујеш и сагледаваш у свом животу. Мајка си и тачка.

Шта ли ми је уопште требала ова психотерапија, само ме мучи критиком, опоменама и исправним путевима. И упорно ми звоца: пусти децу да живе свој живот. Не помажи превише, не попуј, не дели савете. Само их дискретно прати са дистанце. Важи, ал’ сутра, данас сам много нервозна.

Данас морам да смислим како да им немушто саопштим да ћу за њих увек бити ту.

Ух, како ми недостаје корона! Била сам тако важна, снажна и једноставно незаменљива у одржању живота. Велика, моћна ја.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: