Летим

Simon de bovuar1

Док се лагано протежем у кревету, чежњиво призивајући сан, делићем мозга схватам да је у соби нешто необично. Брзо одбацујем будне мисли и навлачим јастук преко главе покушавајући да пригушим сунчев зрак, који ме кроз прорез на ролетни, боде директно у око. И мада упорно замишљам бескрајно плаветнило и облаке који плутају око мене, не успевам да се вратим у сан. Боже мили, од када нисам сањала да летим? Немам појма, чини ми се још од студенских дана. Значи читавих тридесет година. Лагана језа ми проструја телом. Никако ми не полази за руком да се повежем са својим годинама и сваки пут кад израчунам да је прошло тридесет две године од матуре, двадесет пет година од венчања, осамнаест година од порођаја, погоди ме нови, свежи, снажан као први пут, шок.

Питам се шта ли се крије иза овог мог тврдоглавог негирања сопствених година? Гледам у пегаве руке као да су туђе и једва чекам прву јесењу кишицу да их сакријем рукавицама. Да ме није блам, носила би их и лети. Чак су и моји клинци схватили да чувена мамина толерантност тренутно испари кад се спомену њене године. Шта ми је најтеже? Па, можда питање које се тада аутоматски намеће: у чему су ми пролете ове тридесет две године од матуре? Шта сам сањала, шта остварила? Нек су жива и здрава моја деца, али осим њих, мало тога. И можда зато одбацујем стварност и желим да верујем да су снови испред мене, да имам још много времена. Паметни психолози кажу да људи који стално планирају, а не остварују замисли, живе у будућности и у илузији да имају времена у недоглед, да су још увек млади. Тако им се чини да себи продужавају живот, а он, на жалост, у сваком случају пролази. И наравно, онда се само једног дана пробуде помало стари, помало уморни, помало разочарани, баш као ја сада.

Мало ми је жао што немам са ким да поделим оваква осећања и размишљања, моје окружење углавном одбија тежину климакса веселим мислима и опсесијом егзотичним путовањима, еуфоричним журкама, тинејџерским крпицама. Чак их и мој Климактерични дневник нервира. Не кажем, треба повремено побећи и бити раздраган девојчурак, али морамо понекад чути и уплакану, средовечну госпођу у огледалу. Све ми је јасније да њих две морају заједно да живе и да не смеју једна другу да искључују. Само уједињене имају снаге и умећа да виде и остваре тренутне снове, а не тихе патње из младости.

Е, стварно сам једна блентава замлата! Како сам уопште из дивног сна у ком сам безбрижно летела пространствима и опуштено плутала на облацима, упала у ове туробне мисли? Жустро склањам јастук са главе и гледам око себе. Дефинитивно је нешто од јутрос необично, али шта? Лагано се усправљам у кревету и пажљиво ослушкујем. Тишина. Али она права, дубока тишина. Невероватно, чујем себе како дишем. И у моменту засветле лампица у мојој глави: ја сам потпуно сама у стану. Полетно скачем из кревета и трком обилазим собе. Слике се лагано враћају, муж је отишао на пут, деца са школом на излет. Сећам се, ја сам их јутрос испратила, а онда се вратила у кревет и ненадано поново заспала. Каква радост, сигурно шест месеци нисам била цео дан сама. Волим их све пуно, али ми повремено треба пауза. Већ дуго чезнем за оваквим даном.

Прилазим шпорету, пристављам џезву за кафу и седам поред прозора. Толико ми недостаје самоћа. Недостаје ми ова тишина, мир, дан када нико не тражи ништа од мене, дан када не морам да кувам, пеглам, развозим, довозим, преслишавам, слушам, помажем. Дан када чујем сопствене мисли и постојим само ја. И када због тога немам грижу савести.

Пролазим у пижами кроз дневни боравак трудећи се да не видим разбацане ствари (и сутра ће бити на истом месту), улазим у своју собу, скидам прашину са ЦД-плаyера и пуштам Шаде, искључујем телефон, узимам књигу која ме на полици стрпљиво чека већ неко време, удобно се заваљујем у фотељу, палим цигарету, сркућем кафу и окрећем прву страницу. И летим.

Понекад нам стварно тако мало треба да опет полетимо.

 

Klimakterični dnevnik: Letim

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: