Прва симпатија

 

Odri 38

Док ходам поплочаном улицом мог детињства, пребирам успомене. Oдавно нисам залазила на Врачар, а сада ме је пословни састанак неприпремљену довео. Мој улаз, моја зграда, мој прозор…

И као што познати Марфи ради, одједном, на крају сокака видим њега. Познајем та права леђа и оштар ход. Прва симпатија. Занимљив, заборављен трептај у стомаку. То је човек са којим сам одувек могла сатима да причам и да нам теме никада не пресахну.

Истог трена скривам се у први мрачан хаустор. Са женом је, а она ме не воли. Осећам то, а не знам зашто. Јер, ми никада нисмо били пар, тек дечијe симпатијe и сродне душе. Но, није једина. То је већ виђено и никад прежаљено искуство и са осталим друговима из детиљства. Ја сам и у браку бранила своје право на дружење са њима, али они су се предали притиску. Моја мама је често говорила да сам женомрзац, јер сам одувек волела мушко друштво. Нисам, али ми прија мушка енергија, обожавам њихов, често ишчашен смисао за хумор и опуштеност. Једноставно, делимо исте теме, а са њим посебно.

Живимо у истом граду, али се ретко виђамо. Последњи пут смо насамо причали пре десет година на годишњици матуре. Сатима, као да нису године биле између нас.

Само једном смо изашли породично, његова жена, он, мој муж и ја. И све се искривило и ишчашило. Куртоазно смешкање и пропитивање о деци и послу. Необавезне, површне приче, без продубљивања, а то нисмо он и ја. То је наметнути четверац, то је живот.

Никада нисмо попили кафу сами. Зашто? Не знам, као да постоји нека глупа и непотребна кривица. Јер, издвојити се и тражити пиће насамо буди завист супружника и непотребну и неосновану љубомору. Никада није било ништа међу нама, годинама је то само једно велико пријатељство, разумевање и пливање на истим таласним дужинама. На шта су љубоморни? Па можда баш на тај наш бескрајан разговор, који је такав одавно пресахнуо са партнерима.

И зато су тада говорили они. Ми смо ћутили и гледали се. И немо причали. Лепо је срести пријатеља из детињства, посебно ако знаш да си одувек његова тиха чежња. Прија кад, и после толико година, видиш онај стари сјај у његовом оку који каже: лепа си. Лепа сам! Од кад то нисам била у нечијем оку. Посебна, јединствена. Боже, тако желим да неком опет будем посебна!

Растанак и меланхолија. Сета због топлине која је затреперила само трен.

Хоћу поново у себи та осећања среће и безбрижности. Хоћу да сам жива, а не само да одрађујем живот. Ко нам је забранио те ситне радости? Шта има лоше у сусрету и разговору са сродном душом? Да ли брачну учмалост одржава и негује љубомора на партнеров капацитет за радост и без тебе? Да ли брачну учмалост у ствари одржава један велики себичлук и примитивизам? Шта је погано у размењеним погледима у којима трепери стара драгост? Ту нема секса, нема пожуде, већ само чиста, дечија љубав. И једно велико пријатељство. Кога то угрожава? Зашто то некоме смета? И зашто се ми тога стидимо? Зашто дозвољавамо да нам ово морално извитоперено друштво диктира правила и укида могућност чисте пријатељске љубави између мушкарца и жене и тера нас да се правдамо, јер имамо заједничка интересовања? Зашто дајемо моћ ситним душама да управљају нашим животима?

Јер ово је само искра радости, која нам тек заголица потврду постојања.

Признајем, грешна сам: желим бар понекад да попијем кафу сама са њим и да бескрајно причамо. Желим да уживам у сјају његовог ока док ме гледа. И да само очима поделимо жал или дилему: шта би било…

Хм, па ништа, осим убиства оваквог непроцељивог тренутка.

Док се удаљава држећи жену за руку, он се нагло окрену, погледа ме један кратак, предугачак трен и намигну.

И ја знам: пријатељи заувек и упркос свему. И лепа сам.

One thought on “Прва симпатија

Add yours

  1. Сјајно! Чиста емоција, без прљања. Било би банално очекивати холивудски стереотип, јер као што лепо кажеш: ово је живот. Већина нас још увек гаји ту слатку искру прве љубави, део нас би просто умро да није тако. Мада, није лоше понекад освежити то сећање, у четири ока. И даље искрено.

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: