Брига

greta23

Брига – напаст која ми загорчава живот. Бринем стално и за свашта. Увек је нешто актуелно: здравље, посао, деца, преживљавање… И никако да изађем из тог зачараног круга. Имам утисак да ми се са годинама само повећава, иако је то нелогично. Зар не би требало да ми ово четрдесетдеветогодишње животно искуство донесе мудрост и знање са којим бих лакше пролазила свакодневне трзавице? Али не, постала сам осетљивија и уплашенија. Сваки проблем у мени прво буди слике најгорег могућег сценарија. Где, кад и како се урушило оно моје дично самопоуздање?

Ништа ми није јасно. Зар није логично да, после низа година подизања и неговања деце, поседујем сигурност и не плашим се њихове високе температуре. Морала бих после двадесет година рада у општини да будем прилично сигурна у сваку своју процену проблема, а не да дозволим да ме поколеба неки надобудни клинац који нема појма шта прича јер говори туђе, дириговане наредбе. Шта њему даје моћ у мојим очима? Можда то што иза њега стоји неко одозго, а иза мене знање и здрав разум. А кога то још занима? Знање тренутно смета свим „способним“, амбициозним људима који би затворили све паркове и на њима направили тржне центре и паркинге и није им јасно шта ту није у реду? И ко сам ја да кочим напредак ове земље? Ко сам ја да потурам закон људима који су изнад закона. Једном приликом ми је шеф, председник општине, на моју примедбу, одбрусио: „Ја, драга моја, пратим живот, а не закон! “ Стајала сам залеђена, отворених уста, а он ме је као ретарда потапшао по рамену и поносно изашао из канцеларије. Да ли је само мени нелогично да човек који је постављен да ради по закону, „прати живот“.

Последњих година често сам се осећала као ванземаљац на свом послу. Окруживали су ме амбициозни, охоли шефови и њихови увлакачи пуни нелогичних и похабаних идеја и, наспрам њих, зомбирани људи који су само чекали крај радног времена. Анестезирао их је систем и чекање конкретног, креативног посла, чекање своје прилике. Али, она није дошла, систем их је заборавио. Никада му нису ни требали, узео их је да би их отупео и елиминисао из реалног света, као могућу претњу, свест и здрав разум. Ништа не може лакше да вас психички убије као нерад. Сви завиде тим људима, а они су одавно мртви. Сваки састанак представљао је бескрајну причу појединца, углавном шефа, који говори не зато што има нешто конструктивно да предложи већ зато што воли да слуша себе. Ту је наравно увек присутна групица пулена која му сваку глупост одобрава и гомила која будна спава.

Морала сам да одем, лакнуло је и њима и мени. На жалост, мени на кратко, јер се обећани нови посао изјаловио и ето ме кући.

Сад бринем по цео дан, о кући, деци, здрављу, храни, а иза свега стоји огромна брига за егзистенцију. Хоћу ли преживети? Да ли ћу успети да прехраним и школујем децу?

Како су успели да ме убаце у ову несигурност и поред два факултета која сам завршила? Да ли сам стварно страшно неспособна? Зашто сам толико несигурна? Има ли све то везе са овим хормонским лудилом које ми напада тело и изобличава ум? Можда, али онда би биле несигурне и климактеричне жене у Америци, Енглеској, Француској. Да ли је могуће да ова јебана земља намерно шири несигурност и убија здраве умове, јер само болесницима може да пласира све те глупости?

Све сам урадила како треба: завршила факултет, запослила се, удала, родила децу, одрадила и психотерапију да бих боље упознала себе и лакше носила живот, a опет је тешко. Психотерапија ми је помогла да се не ваљам у блату и лакше изроним из проблема, али проблеми су остали. Да, прихватила сам себе као такву, поштена сам, брижна, не могу да крадем и лажем. И шта сад? Да ли као таква уопште могу да живим у овом друштву? Можда бих ипак требала да се мењам, прилагођавам. У крајњем случају, зар то од нас не тражи еволуција?

Но, питам се, да ли је ово што се око нас дешава еволуција или морално и етичко пропадање једне нације?

One thought on “Брига

Add yours

  1. Последња реченица ти је прави сажетак ове дилеме, питање и одговор. Та тврдња да, ако се не прилагодиш новим условима онда пропадаш – важи, али само за природно стање ствари, не и за све глупости овог света које је човек успео да наметне. А будале изгледају исто као људи…

    Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

Blog na WordPress.com.

Gore ↑

%d bloggers like this: